Oko 400.000 građana Srbije ima neki mentalni poremećaj

Share

psihoportalProcenjuje se da oko 400.000 građana Srbije ima neki mentalni poremećaj, svake godine se ubije na desetine tinejdžera, a procjene su da čak 150 puta više njih ima samoubilačke tendencije.

Na osnovu tih podataka, očigledno je da nam je mentalno zdravlje ozbiljno narušeno, ali su i dalje retki oni koji se „osmele“ da pomoć zatraže od stručnjaka. Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, kaže da uglavnom ljudi traže savete zbog anksioznosti, porodičnih i bračnih problema, a u poslednje vreme sve je više onih koji dolaze zbog napada panike. „Povećan je i broj porodičnih terapija, uglavnom zbog dece, i to najčešće zbog upotrebe psihosupstanci i izostanaka iz škole“, kaže u intervjuu za „Alo!“ Stojanovićeva, dodajući da je mlađa populacija uglavnom zainteresovana za poboljšanje kvaliteta života. 


Kada je vreme za posetu psihologu i za psihoterapiju i koliko traje taj proces?
- To zavisi od pojedinca, ali kada je odrasla osoba u pitanju, pravi trenutak je onda kada oseti da ne može da se snađe u svom životu, kada su joj potrebni neki odgovori, a nije sama u stanju da se izbori s tim. Ništa ne znači da vi naterate nekoga da ide na psihoterapiju ako on ne želi da preduzme nešto za sebe. Od toga onda nema nikakve koristi. Dužina trajanja psihoterapije zavisi od ciljeva i od toga da li je problem površinski ili zadire dublje u strukturu ličnosti. Nekome je dovoljno samo desetak dolazaka, a kod težih problema je potrebno ponekad i godinu dana. Recimo, ako neko ima napad panike u gradskom prevozu, onda se tu radi i određena tehnika disanja, način razmišljanja...

 

Danijela Stojanović

Danijela Stojanović | Foto: Miloš Perić

U poslednje vreme je povećan broj samoubistava i ubistava, posebno u porodici, šta nam se to dogodilo, koji su razlozi takvog ponašanja?
- Suicidalne misli se uglavnom javljaju u okviru jake depresije jer takva osoba sebe doživljava kao nedovoljno vrednu, misli da nije vredna življenja... Međutim, nije dovoljno samo da čovek bude depresivan, nego je potrebno da ima i neku vrstu odluke. Temelji naše ličnosti se postavljaju u ranom periodu života. Tako, ako je osoba rasla u okruženju u kojem je iz odnosa roditelja prema njoj mogla da stvori zaključke da nije suštinski dovoljno dobra, da nije vredna života, onda to razmišljanje može ponovo da se aktivira kasnije usled velikog pritiska ili stresa. Zato je veoma bitan odnos roditelja prema detetu, kao i njihova podrška. Slično je i sa ubicama i nasilnicima. Dete koje je gledalo nasilje donosi zaključak da je fizičko nanošenje zla nekom ili ubistvo prihvatljivo. Zato ubice najčešće i potiču iz porodica u kojima je postojalo zlostavljanje i gde se roditelji svađaju i tuku. Okidači za sve to mogu da budu nemaština, kriza, stres...

 Kako prepoznati nasilnika i ubicu?
- Nasilnik je asocijalan, nema obzira prema drugima niti osećanje griže savesti ako nam je naneo neku štetu. Osobe sklone suicidu obično šalju neke signale tražeći pomoć. Oni se povlače od sveta, ni sa kim se ne druže, gube životni elan, ne jedu, zapuste se fizički...

 
Kako izleda psihološki profil prosečnog Srbina?
- Čini mi se da smo nekako izgubili samopouzdanje, da smo depresivni, anksiozni, bez jasno postavljenih ciljeva i životnog optimizma. Ali, na sreću, mladi nemaju tu gorčinu koju imaju stariji.

 

Danijela Stojanović

Danijela Stojanović | Foto: Miloš Perić

U porastu je i nasilje među mladima, koji su razlozi i ko je odgovoran?
- Odgovornost je uglavnom na roditeljima. Sve potiče iz porodice jer dete prihvata ono što se dešava u porodici. Nisu dobro postavljene granice, pa deca danas misle da se sve vrti oko njih. Nekada su deca bila kriva za loš uspeh u školi, a danas su za to krive učiteljice. Takođe, neki smatraju i da su sada deca previše razmažena. Nije ljubav ako detetu pružite sve zato što ga mnogo volite, nego u nekom trenutku morate i da mu kažete „ne“.

 

Kako običan čovek, koji živi od prosečne plate i sa brojnim problemima, može da zaključi da li je nervozan zbog svakodnevice ili mu je potreban psiholog ili psihijatar?
- Ljudi to osete i za pomoć se obraćaju kada ne mogu sami da izađu na kraj.

Danijela Stojanović

Danijela Stojanović | Foto: Miloš Perić

Gde god se okrenete, ljudi su nervozni, svađaju se, jesmo li to svi izgubili živcei zašto?
- Svima nam je smanjena tolerancija na frustraciju. Kad su ljudi hronično nezadovoljni, kad stalno trpe neku frustraciju, a ne mogu u svim situacijama da reaguju i ispolje ljutnju, što je normalno, onda svaka sitnica može da bude okidač. Životne okolnosti su kod nas takve da su ljudi frustrirani, mnogo toga i smeta, a ne nalaze način da te svoje probleme reše i ispolje frustriranost, pa onda potpuno beznačajne situacije budu povod za svađu.


Šta može čovek da učini za sebe da bi olakšao svakodnevnu tenziju i stres?
- Bitna je emocionalna pismenost, da znamo da prepoznamo svoja osećanja. Ako smo ljuti, onda svoju ljutnju treba da usmerimo na pravu osobu. Takođe, trebalo bi izbegavati stresne situacije koliko god je to moguće, kao i povećati nivo tolerancije...

 

Muškarci dolaze samo kad je stani-pani


Ko češće traži pomoć, žene ili muškarci?
- Žene, jer je za njih prihvatljivije da imaju raznorazna osećanja i često na psihoterapiju dolaze kad su tužne. Muškarci se uglavnom odlučuju da zatraže pomoć kad baš bude stani-pani, i to najčešće zbog napada panike ili imaju problem na seksualnom planu sa potencijom jer im to značajno utiče na život.

izvor: alo.rs

Share

Dodatne informacije